Poreklo čaja


Čaj vodi poreklo iz Azije. Već nekoliko hiljada godina gaji se u Kini, a mnogo kasnije počeo je da se gaji i u drugim delovima sveta. U Evropu prvi čaj stiže 1610. godine brodovima jedne holandske kompanije. U Moskvi počinju da ga upoznaju 1618. godine, kada je poslužen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. Do kraja XVIII veka postaje dostupan skoro svima.

Čajevi predstavljaju mešavine usitnjenih ili neusitnjenih biljnih delova, a namenjeni su za unutrašnju i spoljašnju upotrebu.

Svi listovi čaja (osim biljnih i voćnih) potiču od istog grma zimzelene biljke koja ima latinsko ime – Camellia sinensis. Drvo čaja je jako i otporno zimzeleno drvo ili grm, koje može da naraste i do 5m visine, ali proizvođači se trude da njegova visina ne pređe 1m da bi se lakše bralo lišće čaja. Ono treba da bude što mlađe, da bi čaj bio na ceni. Listovi su tamnozelene boje i bez mirisa, dok su cvetovi beli, krupni i imaju vrlo prijatan miris koji podseća na jasmin.

Biljni delovi (biljne droge) koji se najčešće koriste za izradu čajeva su: cvet, list, koren…ali u njima se , pored lekovitih sastojaka, nalaze i balastne materije koje su nepoželjne i mogu umanjiti delovanje lekovitih supstanci (belančevine, masti, smole)

Vrste čajeva

Postoje dve velike grupe čajeva. To su:
-čaj (en. Tea) (koji se dobija od biljke čaj (Camelia (Thea) sinensis ) i
-biljni čaj (herbal tea) koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.
Namena i karakter ove dve grupe čajeva je različita. Pravi čaj ima u sebi kofeina i obično se koristi kao stimulativno ili umirujuće sredstvo dok se biljni čaj u najvećoj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine.

Osnovne vrste pravih čajeva su:
-crni, koji je potpuno oksidisan i fermentisan i zato ima tamnu boju. Pije se, uglavnom, u Americi i Engleskoj;
-zeleni, nije oksidisan, ima zlatnozelenu boju. Pije se u Aziji, ali i na zapadu, jer je prijatnog ukusa i jako je zdrav;
-“oolang”, predstavlja mešavinu crnog i zelenog.

I zeleni i crni čajevi napici su dobijeni iz sušenog lišća biljke čajevca (lat. Camellia sinensis), ali procesi kojima se dobija konačan proizvod od iste biljke su različiti. Pa tako, ukoliko se lišće biljke Camellie sinensis pre procesa sušenja potpuno fermentiše dobiće se sušeno lišće za pripremanje crnog čaja, ali ukoliko se to isto lišće pre procesa sušenja blanšira odnosno kasnije ne podleže procesu fermentacije dobijamo proizvod za pripremu zelenog čaja.

Neki crni čajevi

English breakfast verovatno jedan od najpoznatijih crnih čajeva. To je mešavina više različitih vrsta crnog čaja, uglavnom cejlonskih, indijskih i afričkih. Ovo je jak čaj i obično se pije sa malo mleka.
Earl Gray još jedna izuzetno poznata vrsta čaja. On se može naći i u varijanti zelenog čaja, ali originalni Earl Gray je crni kineski čaj kome je dodato ulje bregamona. Ima izuzetno prepoznatljivu aromu, miris i ukus i pije se bez ikakvih dodataka (šećera, mleka, limuna itd).

Neki zeleni čajevi

Gunpowder jak kineski čaj kod koga su listići uvijeni u loptice i liče na barut (odatle potiče i ime Gunpowder - barut).
Čaj od jasmina jedan od najpoznatijih zelenih čajeva. Na plantažama čaja se između stabljika čaja sadi jasmin. Vremenom listići čaja upijaju eterična ulja jasmina i tako poprimaju njegov miris i aromu. Često se u kutije ovog čaja dodaju i suvi cvetovi jasmina, međutim njihovo prisustvo je više estetske prirode, jer glavna aroma jasmina dolazi iz eteričnih ulja koja su upili listići samog čaja, tokom zajedničkog rasta na plantažama. Ovo je čaj izuzetno delikatnog ukusa i pije se bez ikakvih dodataka.
Lapsang souchong može se naći i u varijanti crnog čaja. Njegovi listići su sušeni na dimu zapaljenih borovih iglica. Vrlo je prepoznatljiv upravo zato što je dimljen (kao kačkavalj ili šunka).
Japanski zeleni čajevi su malobrojni ali veoma često korišćeni, smatraju se za najbolje i najzdravije čajeve.
Beli čaj: ovo je jedna podvrsta zelenog čaja. Sastoji se od najmlađih vršnih listića koji su još uvek prekriveni belom ili srebrnastom dlakom

Ulong (oolong) - listići ove grupe čajeva prošli su samo delimično kroz proces vrenja. Daleko su manje zastupljeni od crnog i zelenog čaja. Prelivaju se vrućom, ali ne proključalom vodom i neki od njih se natapaju i do 10 minuta. Najpoznatiji ulong čajevi gaje se na Cejlonu.

Kod nas se “čajevi” uglavnom pripremaju od aromatičnih biljnih vrsta. One sadrže etarska ulja, koja , osim što su lekovita, imaju prijatan ukus i miris. Biljni čajevi se proizvode se od cvetova, kore i semenja, a i od raznovrsnog voća. U svom sastavu nemaju kofein pa su pogodni za decu. Ovo je druga velika grupa čajeva koja nema mnogo zajedničkih osobina sa pravim čajevima. U našem narodu reč čaj podrazumeva lekoviti biljni čaj, i on se neuporedivo više koristi od crnog ili zelenog čaja.

Sastojci čaja

Glavni lekoviti sastojci čaja su kofein, teobromin, teofilin, adenin, rutin, etarska ulja… ima joč i gume, dekstrina, masti, voska, belančevina, tanina…
U zelenom čaju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. Zeleni čaj je snažan antioksidans i primenjuje se u mnogim dijetama, gde treba unositi veću kolicinu tečnosti uz odgovarajuću fizučku aktivnost.
Kofein nadražuje koru velikog mozga, usled čega se smanjuje pospanost , odnosno povećava budnost i povećava psihomotorna izdržljivost. Deluje i na kardiovaskularni sistem ( tako što povećava snagu kontrakcije srčanog mišića), relaksira glatke mišiće bronhija (što ima terapijski značaj), povećava sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu, povećava diurezu.
Predstavnici antioksidanata u čajevima su flavonoidi, a s nutricionističkog gledišta"pravi" se čajevi uglavnom smatraju predstavnicima ovakvih svojstava. Flavonoidina sposobnost antioksidacije je vrlo velika, smatra se da je aktivnost pojedinih biljnih polifenola veća od aktivnosti već dobro poznatih antioksidativnih supstanci - vitamina C i E. Flavonoidi pre svega pozitivno djeluju na funkciju srca, ali i sprečavaju razvoj pojedinih vrsta raka. Osim navedenog, flavonoidi inhibiraju metaboličke reakcije nekih mikroorganizama kao što su npr. Salmonella typhi, Campilobacter jejuni, Campilobacter coli, Helicobacter pylori, Shigella, Clostridium, Pseudomonas, Candida i ostali. Najnovija istraživanja objavljena u američkom časopisu za kliničku ishranu (American Journal of Clinical Nutrition) ukazuju da ekstrakti iz pravog čaja mogu pomoći pri mršavljenju time što ubrzavaju oksidaciju masti.

Priprema

Da bi šoljica čaja mogla da nas okrepi u toku dana, čaj treba pripremiti na odgovarajući, pravilan način:
- INFUZI se izrađuju od biljaka nežnije strukture, koje sadrze termolabilne supstance (etarska ulja). Lako ćete znati od kojih biljaka se priprema infuz, jer kada se biljni delovi aromatičnih biljaka protrljaju prstima, oseća se prijatan miris etarskog ulja (menta, limun). Pripremaju se tako što se biljna droga prelije ključalom vodom, poklopi i ostavi da stoji 10min. Tako se izrađuju infuzi kamilice, nane, žalfije, matičnjaka

-DEKOKTI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na povišenoj temperaturi. Npr.dekokt šipurka se priprema tako sto se droga prelije vodom i ostavi da ključa na povišenoj temperaturi.

-MACERATI se izrađuju ekstrakcijom biljne droge na sobnoj temperaturi. Znači, biljni delovi se preliju hladnom vodom i ostave da stoje na sobnoj temperaturi. Na ovaj način se pripremaju biljne droge koje sadrže sluzi i termolabilne supstance (beli slez).

Metode pripreme:

1) Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko čaja i ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je čaj previše kiseo, prvu vodu baciti a isti čaj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati.
2) Engleska metoda – jedna šoljica = jedna mala kašika čaja. Listići se preliju vrelom vodom. Nakon 5 minuta čaj se servira.
3) Troprst metoda – za svaku šolju uzeti čaja koliko stane između palca, kažiprsta i srednjeg prsta + jedna merka za čajnik. Sve preliti provrelom ali malo ohlađenom vodom.

Dodaci i korišćenje
Čaj se može začiniti na različite načine: dodavanjem mleka, ruma, limuna, vanile. Najčešće se zaslađuje šećerom ili medom. U Kini i Japanu pije se nezaslađen i bez ikakvih dodataka. Može se koristiti i kao začin. Iz listova se dobija i boja.

Kesice ili listići
Naravno da je čaj u listićima mnogo ukusniji i zdraviji od onog u filter vrećicama, za koje se najčešće koristi čajna prašina. S kesicama se lakše barata, ali su ukus i aroma neuporedivo bolji ako je čaj u listićima.

Čuvanje
Čaj je vrlo osetljiv pa se mora čuvati na hladnom i suvom mestu. Nemojte ga držati pored belog luka, na primer, jer lako prima mirise. Aluminijumske posude koje se mogu čvrsto zatvoriti su idealne.
 
Pijte čaj stalno i svakodnevno jer:
čaj ujutro budi, osvežava duh i misli, podržava kreativnost i podstiče volju (crni čaj, zeleni čaj, šipkov čaj, voćni čajevi...);
čaj u podne opušta, obnavlja i čisti organizam, olakšava varenje, posebno teško svraljive hrane, vraća organizmu vodu i, uopšte, uz čaj se druži i opušteno čavrlja (maštovite biljne mešavine, voćni čajevi, "čajni kokteli", domaći ledeni čajevi...);
čaj navečer opušta od napornog dana, umiruje, uspavljuje, daje osećaj mira i zadovoljstva, olakšava varenje i osigurava bolji i mirniji san (biljni čajevi, metvica, kamilica, matičnjak ili mešavine...);
čaj zimi greje, opušta, ispunjava duge večeri, pobuđuje volju, daje energiju;
čaj leti osvežava, smanjuje znojenje, osigurava organizmu dovoljne količine vode, vitamina i ostalih mikroelemenata, čisti organizam od toksina, diže energiju, vraća volju... (voćni čajevi, domaći ledeni čajevi, biljni čajevi).

 
Dejstvo čaja
Znači, čaj suzbija i smanjuje umor i sanjivost, naročito ako je umor nastao zbog umnog naprezanja. Čaj okrepljuje i omogućava bolji rad mišića (refleksi su brzi), što pomaže u svakodnevnom radu sportistima, pilotima, vozačima. Uz čaj se može sanjariti, ali i koncentrisanije vladati duhovnim i fizičkim naporima. On je pomoć pri opuštanju, davalac energije, zdravlja, nacionalno piće, lekovito sredstvo, razonoda, sredstvo za uživanje i druženje.