Tradicionalno se pojmom investicionog bankarstva podrazumeva prikupljanje kapitala i plasman hartija od vrednosti i pružanje brokersko-dilerskih usluga.
Investiciono bankarstvo danas podrazumeva širok spektar aktivnosti. Prilagođavajući se trendovima i potrebama klijenata, investiciona banka pored tradicionalnih poslova svojim klijentima (korporacijama, vladama, lokalnim vlastima) pruža i savetodavne usluge, vrši različita istraživanja za sopstvene i potrebe klijenata, spaja potencijalne partnere. Džon F. Maršal smatra da usled velikih promena u poslednjim decenijama, investiciono bankarstvo možemo definisati kao „sve što investicioni bankari rade”.

Nastanak i razvoj

Investiciono bankarstvo se kao takvo razvijalo u SAD. Smatra se da je prva investiciona banka bila firma iz Čikaga, vlasništvo Herisa i Forbsa, osnovana 1880. godine. Pre ovog perioda su se za prikupljanje kapitala koristile usluge tzv. agenata, pojedinaca koji su se trudili da prikupe traženi novac na sve moguće načine. Kako se ova praksa pokazala kao nedovoljno efikasna, krajem XIX veka agente zamenjuju trgovci akcijama. U istom periodu dolazi do formiranja mnogih banaka, koje deluju kao posrednici između investitora i kompanija kojima je kapital potreban. Tako je 1901. godine, „JP Morgan&Co.” organizovala udruženje koje je prikupilo 1,5 milijardi dolara, u cilju integrisanja velikog broja proizvođača čelika u korporaciju „United Steel Corporation”.
Oktobra 1929. godine dolazi do sloma tržišta hartija od vrednosti i u periodu od 1933. do 1934. godine, predsednik Ruzvelt inicira tri nova zakona – Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o bankama (Glass-Steagel Act) i Zakon o berzama. Predloženim zakonima se reguliše tržište kapitala i osnivaju adekvatne institucije. Zakon o bankama dalje razdvaja poslove komercijalnog i investicionog bankarstva.
Poslednje decenije XX veka karakteriše nagla ekspanzija finansijskog sektora. Razdvajanje komercijalnog i investicionog bankarstva više nije imalo smisla. U SAD, Zakon o bankama je reformisan 1999. godine, čime je otvoren put ka stvaranju bankarskih grupacija.
Investicionim bankarstvom se danas bave sve velike banke – u centru bankarske grupacije se, po pravilu, nalazi investiciona banka. Danas su vodeće investicione banke (tzv. bulge-bracket) Citigroup Global Markets, Credit Suisse First Boston (CSFB), Goldman Sachs, JP Morgan, Lehman Brothers, Merrill Lynch i Morgan Stanley.

Poslovi i aktivnosti investicionih banaka

Kao što je već pomenuto, investiciona banka obavlja ceo spektar aktivnosti. U daljem tekstu ćemo se ukratko osvrnuti na osnovne aktivnosti.

Prikupljanje kapitala i plasman hartija od vrednosti – Investiciona banka se nalazi u ulozi posrednika između vlasnika kapitala i klijenta (kompanije, vlade ili lokalne vlasti) kojem je novac potreban. U tom kontekstu, investiciona banka u ime klijenta emituje akcije, obveznice ili neke druge hartije od vrednosti. Svoju uslugu investiciona banka naplaćuje kroz razliku između kupovne i prodajne cene hartije od vrednosti.

Finansijsko savetovanje – Investicione banke svojim klijentima pružaju razne savetodavne usluge. Primeri finansijskog savetovanja uključuju pružanje aktuelnih informacija investicionim menadžerima, saveta kompanijama o investicionoj strategiji, asistiranje globalnim kompanijama u probijanju na nova tržišta (upravljanje valutnim rizikom) i možda najpoznatiji primer u vezi sa spajanjem i kupovinom drugih kompanija (Mergers & Acquisitions – M&A).

Prodaja i distribucija hartija od vrednosti – Efikasan plasman hartija od vrednosti podrazumeva razgranatu mrežu za distribuciju novonastalih finansijskih instrumenata. Veći deo plasmana novih hartija od vrednosti investicione banke prodaju institucionalnim investitorima (penzioni, investicioni i fondovi osiguranja), te oni zahtevaju poseban odnos. Takođe, mnoge banke razvijaju posebne kanale distribucije preko kojih hartije od vrednosti plasiraju individualnim investitorima. Nastankom interneta, individualni investitori imaju priliku da preko online servisa kupuju hartije od vrednosti.

Trgovina i kreiranje tržišta za hartije od vrednosti – Kao aktivnost podrške plasmanu novih hartija od vrednosti institucionalnim i individualnim investitorima, investiciona banka se na tržištu kapitala javlja i kao tzv. market-maker. U ovoj funkciji, investiciona banka u određenom vremenskom periodu obezbeđuje likvidnost, pružajući u isto vreme i otkupnu i prodajnu cenu date hartije od vrednosti. Sa druge strane, investiciona banka se na tržištu hartija od vrednosti javlja i kao brokersko-dilerska kuća, trgujući i za klijentov i za svoj račun.

Istraživanje – Skoro sve investicione banke imaju odeljenje istraživanja. Analitičari zaposleni u ovom odeljenju prate ekonomske trendove i vesti, hartije od vrednosti pojedinih kompanija ili cele industrijske grane i druge relevantne informacije za potrebe banke i njenih klijenata. Odeljenje istraživanja se može javiti kao aktivnost koja stvara prihod i kao aktivnost podrške. U prvom slučaju, investiciona banka svoje izveštaje prodaje zainteresovanim klijentima, dok kao aktivnost podrške istraživanje ima značajnu ulogu u drugim poslovima banke.

Finansijski inženjering – Finansijski inženjering se može definisati kao razvoj i kreativna primena finansijske tehnologije radi rešavanja finansijskih problema, iskorišćavanja finansijskih mogućnosti i stvaranja dodatne vrednosti. Dekompozicijom, raspakivanjem i kombinovanjem više (delova) različitih finansijskih instrumenata, investicione banke stvaraju nove finansijske instrumente sa određenim promenjenim karakteristikama, prilagođene potrebama klijenata.

Investicioni menadžment – Investiciona banka se često javlja kao organizator i nosilac investicionog fonda. U tom kontekstu, investicioni menadžment (upravljanje aktivom) predstavlja izuzetno važnu aktivnost investicionih banaka, uslovljenu dominantnom ulogom institucionalnih investitora na finansijskim tržištima. Investicioni fondovi kao institucionalni investitori postaju sve značajniji učesnici na tržištu kapitala.

Venture kapital – Pod pojmom venture kapital se podrazumeva rizični kapital, plasiran uglavnom u kompanije koje tek počinju i skoro po pravilu pripadaju industriji visoke tehnologije. Investicione banke se javljaju u ulozi generalnog partnera u „pulu” investitora venture kapitala.

Pored pomenutih aktivnosti, investicione banke se zbog potreba svojih većih klijenata bave i drugim nestandardnim aktivnostima kao što su poslovi kliringa ili poslovi u vezi sa nekretninama.
Kao deo finansijskog tržišta, investicione banke igraju važnu ulogu u mobilizaciji i optimalnom i efikasnom korišćenju finansijskih sredstava. U narednim brojevima ćemo se detaljnije pozabaviti poslovima investicionih banaka. 

Članak preuzet iz E-Magazina